BOKSERSKI KLUBOVI

Bokserski klub "ČAČAK" Čačak

Adresa:Kralja Petra Prvog br.18

Mejl: bokserskiklubcacak@gmail.com

Br. tel.: +381 64 17 02 000

Termini:
Ponedeljak, petak- 20:00h. Sreda- 21:00h


Trener: Goran Glišović, Nikola Lazarević

Toni Parsons: Boks bi trebalo da se uči u svim školama

Boks je blagotvoran. Bilo da vam je petnaest ili pedeset, posle osnovne obuke neophodne za boks - postupka koji Džojs Kerol Outs naziva "fantastičnim potčinjavanjem samog sebe" - bićete telesno daleko čvršći nego ikada. Ne možete boksovati a da ne očvrsnete, kao što ne možete plivati a da se ne pokvasite. Ne možete ni u šta udarati tri minuta - u vreću, u krušku, u fokusere, a svakako ne u drugo ljudsko biće - bez dobrog kardiovaskularnog stanja. Ništa ne podstiče srce, ne ubrzava krv i ne otčepljuje vene kao boks. Ne možete ni primiti jak udarac u stomak ako dole nosite mekani pivski jastuk. Boks poznaje bezbrojne varijante trbušnjaka i trenirajući boks radićete na stomačnim mišićima koliko biste i na jogi ili pilatesu. Boks ubija pivski stomak i budi trbušne mišiće. Boksu se morate posvetiti, ne možete boksovati kad vam dođe. Boks nije skijanje ili ronjenje, nije nešto čime se možete baviti jednom godišnje na odmoru. Boks nije čak ni kao fudbal ili tenis - ne možete se baviti boksom povremeno u parku kad je sunčan dan. Boks, čak i na amaterskom, rekreacionom nivou, iziskuje predanost, disciplinu i izdržljivost. A evo zbog čega je boks poseban - telesna čvrstina je samo početak. U boksu je zapravo najvažnija mentalna čvrstina. Zato što boks umiruje. Uči nas kontroli. Leči nam glavu. Boks rađa poštovanje - prema drugima i prema sebi. Dvorane za boks često privlače neobuzdane dečake, rđave momke, agresivne ljude - ali svi oni nauče, verovatno na prvom času, da jednostavno ne mogu da boksuju bez samokontrole. Boks menja čoveka. Kada bi se boks učio u školama, promenio bi svet. Šta može da spase oštećenu decu interneta? Svaki stariji naraštaj očajava zbog mlađeg pokolenja. No, u ovo gojazno, pornografijom zasićeno digitalno doba, taj očaj nije neosnovan. Današnji mladi su osuđeni na propast - goje se od brze hrane i godina sedenja, oglupeli su od pištavih smartfona, seksualnost im je uškopljena i iskrivljena od stalnog priliva tvrdih pornića. Šta ih može spasti? Samo boks. Samo od boksa mogu da očvrsnu, samo boks može da ih vrati u telesni svet, samo boks može da ih podseti da imaju telo, glavu i srce, i samo boks može da ih ulepša i obezbedi im devojku. Ta jadna beskorisna deca! Navodno su povezanija sa svetom od bilo kog naraštaja u ljudskoj istoriji, a beznadežno su nepovezana sa svetom mišića i krvi. Mladi ne nose noževe jer su opaki. Nose noževe jer su slabići, jer se plaše, jer su prestravljeni. Zato što ne boksuju. Kad bi u školi učili boks, sve ovo - gojaznost, zavisnost od pornića, nervozni noževi - nestalo bi preko noći. Boks se nekada učio u britanskim državnim školama. Uprkos uvreženom mišljenju, nikad nije zabranjen, nego je samo odumro otprilike u vreme prvog albuma Bitlsa. Boks nikad nije zabranjen u britanskim školama uprkos velikim naporima lekara i laburističke poslanice po imenu Edit Samerskil čija je kampanja protiv boksa imala veliku podršku, ali je za nekoliko glasova izgubila u Donjem domu. Možda se glasalo protiv Edit Samerskil, ali duh vremena bio je uz nju. Vremena su se menjala. Sećanja na rat su bledela. Obavezna vojna služba je ukinuta. Muževne vrline izlazile su iz mode. Mnogi su verovali da je boks u školama zaostavština nasilne prošlosti.

BOKSERSKI KLUBOVI